Tokom moje edukacije u Institutu Slavica Squire imali smo čudan ritual- kako uđemo na vrata svi se međusobno grlimo. Krenu asistenti da se grle sa nama, predavači pa i mi ostali među sobom. I jednom prilikom ih pitah ... super je to grljenje i baš prija ali ima li iza toga nešto više (nemojte da ste bezobrazni, ccc ... šta ste pomislili).
I dobih odgovor – čuveni američki porodični psihoterapeut, Virdžinija Satir je rekla: 4 zagrljaja dnevno za preživljavanje 8 zagrljaja za život, i 12 zagrljaja za napredak.
A ja, ne bih bila ja, da nisam krenula to malo više da čačkam. U čemu je fora? Kakve veze ima zagrljaj sa napretkom. I u tom izučavanju i proučavanju pronašla sam sledeće:
Prilikom zagrljaja aktiviraju se posebni receptori za pritisak ispod naše kože. To pokreće određeni mehanizam u našem telu što uključuje i povećanu aktivnost vagus nerva što nas dovodi do opuštenog stanja. Dolazi do otpuštanja oksitocina što sledbeno dovodi do niza efekata kroz telo, dovodeći do smanjenja broja otkucaja srca i pad hormona stresa: kortizola i norepinefrina.
Postoje dokazi da oksitocin poboljšava imunu funkciju organizma i toleranciju na bol.
Jedna studija je pokazala da se grupa ljudi, koji su se grlili međusobno, nije obolela od gripa ili su imali vrlo blage simptome nasuprot drugoj grupi koja se nije grlila.
Što se tiče ponašanja, oksitocin povećava nivoe dobrih hormona kao što su serotonin i dopamin. Takođe smanjuje depresiju i napetost.
Vagus nerv predstavlja glavnu snagu parasimpatičkog nervnog sistema koji reguliše „odmori se i vari“ odgovor organizma. S druge strane, da bi održao homeostazu (balans), simpatički nervni sistem održava „bori se ili beži“ odgovor.
Ako vagus nerv ne funkcioniše skladno, često smo nervozniji i pod stresom.
Da bi imao terapeutsko delovanje, zagrljaj treba da traje najmanje 20 sekundi.
Kod nas je sada praksa u kući da se grlimo. Šta da vam kažem – GRLITE SE LJUDI!!!
ความคิดเห็น