I ŠTA ĆEMO SAD SA TIM?!
Neću da vam pišem roman ... samo želim da vam malo protresem kavez:
Ima milion i jedan razlog zbog koga možemo sebi da upropastimo dan ili život. Sve jedno ... Ono što je važno da shvatimo je da smo sami tvorci svog života i svoje sreće. Nisu nam krivi ni mama ni tata (mada imaju udela kroz neko naše vaspitanje) ... nije nam kriva ni korona ... ni političari ... ni komšija Pera. SAMI SMO KRIVI ZAŠTO NAM SE NEKE STVARI DEŠAVAJU - bilo da su lepe ili ružne! Ako sve te ružne stvari prihvatimo kao jednu lekciju koju nam život daje ... biće nam lakše. Ali, ako ih shvatimo kao nešto što se urotilo protiv nas, pa još sebe etiketiramo i kao neviđenog baksuza kakvog na ovom svetu nema ... e, pa dragi moji ... onda smo nagrabusili!
Svaka situacija, koju nam život servira, kreira određenu emociju. Ta emocija ostavlja određeni hemijski zapis u našem organizmu. Svaki sledeći put kada se susretnemo sa takvom ili sličnom situacijom, naš organizam stvara taj hemijski zapis i mi reagujemo emotivno u skladu sa naučenim.
Znate ono ... "Kad ga/je vidim, želudac mi se okrene"? Da se više ne bi želudac okretao, moramo da izmenimo naš emotivni odgovor na određene situacije. Pre nego što sretnemo tog" prevrtača želudaca" poželjno je da promislimo, koju lekciju možemo da izvučemo iz sledećeg susreta. Na taj način stvorićemo novi hemijski zapis i nećemo burno reagovati na određene osobe i situacije.
I zapamtite, nema čoveka na ovom svetu kome se ružne stvari ne dešavaju ... u većoj ili manjoj meri; a kada vam se desi ružna stvar zapitajte sebe "zašto mi je ovo bili potrebno" i "šta sam iz ovog iskustva naučio/la".
Želim Vam srećan i prijatan dan!
Opmerkingen