Čovek je od samog početka svog boravka na planeti Zemlji programiran da preživi. Mnoge pretnje po život, razni predatori i suparnička plemena primorali su čoveka da razvije automatski odbrambeni sistem – „bori se ili beži“. Reakcija „bori se ili beži“ aktivira se kada se čovek nađe u stresnoj situaciji koja može biti fizička, psihička, stvarna ili umišljena.
Kada čovek oseti pretnju po život, kada se oseti ugroženim, pokreću se određeni mehanizmi u organizmu koji dovode do otpuštanja određenih hormona u krvotok što nas nagoni da se borimo ili da bežimo od pretnje.
U tom momentu, naše srce brže kuca, disanje se ubrzava, koža počinje da bledi, zenice se šire i dolazi do podrhtavanja mišića. Sve ovo nas priprema na borbu ili beg. Krv ubrzano teče ka mišićima, rukama, nogama, mozgu kako bi nam telo bilo spremno za neophodnu akciju.
U skladu sa situacijom u kojoj smo se našli, mi donosimo odluku da li ćemo se boriti ili pobeći. Da bi se vratili u normalno stanje nakon ove reakcije potrebno je, najčešće, od 20 do 60 minuta.
Kakve ovo veze ima sa Covid19?
Ako uzmemo u obzir da smo, svakodnevno, bombardovani informacijama o obolelim i preminulim pacijentima od Covid19, ne dobijajući dodatne informacije o stanju obolelih mi osećamo pretnju po život. Ta stresna situacija traje već mesecima. Već mesecima se nalazimo u stanju „beži ili bori se“.
Problem nastaje kada se suočimo sa nevidljivim neprijateljem koji se nalazi svuda oko nas. Ne možemo da bežimo jer ne znamo gde se sve nalazi. Ne možemo da se borimo jer ga ne vidimo, ne znamo protiv čega se borimo i ne znamo na koji način da se borimo.
Ovakva situacija vodi nas u stanje straha. Strah je najjača negativna, toksična emocija. Pojačan strah, tokom dužeg vremenskog perioda dovodi nas u stanje paralize. Hteli bismo da se borimo, hteli bismo da bežimo ali ne znamo protiv čega niti znamo gde. Osećamo se uznemireno, razdražljivo, besno ... kriv nam je ceo svet, ratujemo sa svima ako se ne slažu sa nama dok ne padnemo u stanje depresije.
Bezvoljni smo, umorni, tužni, neraspoloženi, nezainteresovani ...
Šta možemo da uradimo?
Potrebno je da osvestimo situaciju u kojoj se nalazimo. Moramo da shvatimo da je sasvim normalno da se bojimo „nevidljivog ubice“. Neki će, zavisno od svojih vrednosti i uverenja, biti zabrinuti za svoje zdravlje, preterano brinuti, sprovoditi sve moguće i nemoguće mere (boriti se) dok će drugi negirati postojanje opasnosti (bežati).
Da bi smo kroz ovaj period prošli zdravi i fizički i psihički, uradimo sledeće:
* Budimo odgovorni prema sebi i drugima. Što znači, racionalno prihvatimo situaciju da nešto postoji od čega ljudi oboljevaju (šta god to bilo) i preduzmimo određene mere da zaštitimo sebe i druge; * Hranimo se zdravo – leto je, izobilje voća i povrća. Zaboravite na dijete i slične stvari (dijete su stresna situacija za organizam) i jedite što šareniju hranu ... žuto, narandžasto, crveno, zeleno, plavo, ljubičasto ... svo voće i povrće nalaze se u svetlosnom spektru (duga), svetlost je energija, unesite što više zdrave energije u svoj organizam. * Razmislimo da li nam je ova bolest iz bilo kog razloga potrebna. Koja dobra namera se krije iza potrebe da se razbolimo? Nekom je potrebno da se odmori, nekome da pobegne od svega, nekome da dobije neophodnu pažnju ... Reći ću vam ovoliko: meni je trebao odmor u februaru i dobila sam najgori, ikad, grip u životu. Ne, nisam se odmorila ... kao da me je valjak pregazio. Dobro razmislite da li vam je potrebno da se razbolite? Definitivno ne! * Oprostimo svima što su ljuti, što su neprijatni, što su nezainteresovani, što lupaju gluposti ... uplašeni su, isto kao i svi ostali. Na svoj način prikrivaju svoj strah. * Budimo zahvalni ... što smo zdravi, što imamo gde da živimo i što imamo šta da jedemo, što imamo oči i vidimo, što imamo uši i čujemo, što imamo usta i možemo da pričamo, što imamo ruke i možemo da zagrlimo, što imamo noge i možemo da hodamo ... lista je beskonačna, na čemu sve možemo biti zahvalni. * Svaki dan praktikujmo oprost i zahvalnost, svaki dan uživajmo u vazduhu, u svetlosti i volimo se, pronađimo mir u srcu i duši. Molite se, meditirajte ili nađite vreme za sebe (kako god to zvali) i osetite svoje energetsko polje oko sebe. Osetite da li je negde oslabljeno ili oštećeno i usmerite ljubav ka tom mestu, rukama „zatvorite“ tu „rupu“ kao da popravljate grudvu od snega. Usmerimo ljubav ka bližnjima ali i prema sebi ... samo tako ćemo pobediti ovu pošast.
Sve najbolje od srca!
Comments